IV period – od 23. marta 1955. godine do 2. jula 2002. godine
Kontraobaveštajna služba je, 23. marta 1955. godine, preimenovana u Organe bezbednosti, koji su se sastojali od Uprave bezbednosti i organa bezbednosti u formacijskom sastavu komandi jedinica i ustanova Vojske i Državnog sekretarijata za narodnu odbranu (DSNO, kasnije Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, SSNO). Uprava bezbednosti je od 1955. godine bila direktno potčinjena DSNO.
Naredba o osnivanju i delokrugu Uprave i organa bezbednosti doneta je 14. septembra 1955. godine. Bezbednosni poslovi, zadaci i način postupanja uređeni su Pravilnikom o organizaciji, delokrugu i radu organa bezbednosti JNA, koji je donet 24. aprila 1956. godine. Tim dokumentima je regulisano da Organe bezbednosti Jugoslovenske narodne armije (22. decembra 1951. godine Jugoslovenska armija je preimenovana u JNA) čine Uprava bezbednosti DSNO, odeljenja i odseci bezbednosti u jedinicama i ustanovama, oficiri u puku, samostalnom bataljonu i jedinicama i ustanovama tog ranga.
Osnovni zadatak Organa bezbednosti bio je da preduzimaju mere za otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerene protiv bezbednosti JNA i njene borbene gotovosti, kao i za zaštitu vojne tajne. Delatnost Organa bezbednosti odvijala se u dva glavna sektora: kontraobaveštajnom i preventivnom. Kontraobaveštajni sektor se bavio sprečavanjem delatnosti stranih obaveštajnih službi, primenom KO metoda rada i sredstava specijalne namene. Sektor preventivne bezbednosti je težišno preduzimao mere za zaštitu tajnih vojnih podataka i najvažnijih vojnih objekata.
U aprilu 1961. godine osnovan je Savet za koordinaciju organa bezbednosti i obaveštajnih organa JNA, čime je uobličena saradnja sa tadašnjom II (obaveštajnom) upravom Generalštaba JNA, naročito u oblasti razmene obaveštajnih i kontraobaveštajnih podataka i procena, bezbednosne zaštite itd.
Organi bezbednosti JNA su ostvarivali uspešnu saradnju i sa ostalim službama bezbednosti u zemlji (Služba državne bezbednosti, Državni sekretarijat inostranih poslova, organi unutrašnjih poslova). Do 1955. godine, rad službi bezbednosti koordinisale su Savezna informativna komisija i Komisija za operativnu koordinaciju, a od 1964. godine Komisija Saveznog izvršnog veća za koordinaciju informativnih i bezbednosnih službi.
Posle rasformiranja KNOJ-a, ukazala se potreba za osnivanjem jedinica vojne policije. Najpre su, na manevru 1953. godine, formirana posebna odeljenja bezbednosti za obavljanje vojnopolicijskih zadataka. Naredbom vrhovnog komandanta, 14. septembra 1955. godine, formirana je vojna policija. Odeljenje vojne policije nalazilo se u sastavu Uprave bezbednosti i njime je, u stručnom smislu, rukovodio načelnik Uprave bezbednosti DSNO.
U skladu sa nastavkom reformi JNA, 15. maja 1967. godine, doneto je novo Pravilo o radu organa bezbednosti JNA. Prema tom pravilu, u nadležnosti organa bezbednosti bili su, između ostalih, zadaci otkrivanja, praćenja i sprečavanja strane vojnoobaveštajne delatnosti usmerene prema JNA i njenim pripremama za odbranu zemlje, otkrivanje i sprečavanje tajne delatnosti među pripadnicima JNA koja je usmerena protiv oružanih snaga, kao i sprovođenje mera bezbednosti i zaštite tajnosti u vojnim jedinicama i ustanovama.
Kada je, 20. maja 1992. godine, formirana Vojska Jugoslavije, Uprava bezbednosti je premeštena iz SSNO u Generalštab VJ.
Naredba o osnivanju i delokrugu Uprave i organa bezbednosti doneta je 14. septembra 1955. godine. Bezbednosni poslovi, zadaci i način postupanja uređeni su Pravilnikom o organizaciji, delokrugu i radu organa bezbednosti JNA, koji je donet 24. aprila 1956. godine. Tim dokumentima je regulisano da Organe bezbednosti Jugoslovenske narodne armije (22. decembra 1951. godine Jugoslovenska armija je preimenovana u JNA) čine Uprava bezbednosti DSNO, odeljenja i odseci bezbednosti u jedinicama i ustanovama, oficiri u puku, samostalnom bataljonu i jedinicama i ustanovama tog ranga.
Osnovni zadatak Organa bezbednosti bio je da preduzimaju mere za otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerene protiv bezbednosti JNA i njene borbene gotovosti, kao i za zaštitu vojne tajne. Delatnost Organa bezbednosti odvijala se u dva glavna sektora: kontraobaveštajnom i preventivnom. Kontraobaveštajni sektor se bavio sprečavanjem delatnosti stranih obaveštajnih službi, primenom KO metoda rada i sredstava specijalne namene. Sektor preventivne bezbednosti je težišno preduzimao mere za zaštitu tajnih vojnih podataka i najvažnijih vojnih objekata.
U aprilu 1961. godine osnovan je Savet za koordinaciju organa bezbednosti i obaveštajnih organa JNA, čime je uobličena saradnja sa tadašnjom II (obaveštajnom) upravom Generalštaba JNA, naročito u oblasti razmene obaveštajnih i kontraobaveštajnih podataka i procena, bezbednosne zaštite itd.
Organi bezbednosti JNA su ostvarivali uspešnu saradnju i sa ostalim službama bezbednosti u zemlji (Služba državne bezbednosti, Državni sekretarijat inostranih poslova, organi unutrašnjih poslova). Do 1955. godine, rad službi bezbednosti koordinisale su Savezna informativna komisija i Komisija za operativnu koordinaciju, a od 1964. godine Komisija Saveznog izvršnog veća za koordinaciju informativnih i bezbednosnih službi.
Posle rasformiranja KNOJ-a, ukazala se potreba za osnivanjem jedinica vojne policije. Najpre su, na manevru 1953. godine, formirana posebna odeljenja bezbednosti za obavljanje vojnopolicijskih zadataka. Naredbom vrhovnog komandanta, 14. septembra 1955. godine, formirana je vojna policija. Odeljenje vojne policije nalazilo se u sastavu Uprave bezbednosti i njime je, u stručnom smislu, rukovodio načelnik Uprave bezbednosti DSNO.
U skladu sa nastavkom reformi JNA, 15. maja 1967. godine, doneto je novo Pravilo o radu organa bezbednosti JNA. Prema tom pravilu, u nadležnosti organa bezbednosti bili su, između ostalih, zadaci otkrivanja, praćenja i sprečavanja strane vojnoobaveštajne delatnosti usmerene prema JNA i njenim pripremama za odbranu zemlje, otkrivanje i sprečavanje tajne delatnosti među pripadnicima JNA koja je usmerena protiv oružanih snaga, kao i sprovođenje mera bezbednosti i zaštite tajnosti u vojnim jedinicama i ustanovama.
Kada je, 20. maja 1992. godine, formirana Vojska Jugoslavije, Uprava bezbednosti je premeštena iz SSNO u Generalštab VJ.
