II period – od 1941. godine do 13. marta 1946. godine
Za vreme Drugog svetskog rata, u maju 1942, Vrhovni štab Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda (NOV i PO) izdaje prvo Uputstvo o organizaciji obaveštajne i kontraobaveštajne službe u partizanskim jedinicama. Do Drugog zasedanja AVNOJ-a delovale su Obaveštajna služba NOV i PO, koja je obavljala poslove obaveštajne i kontraobaveštajne službe, i Služba bezbednosti, koja je štitila oslobođene teritorije od delovanja agenture okupatora.
Donošenjem Uputstva o organizacionoj strukturi i osnovnim zadacima obevštajne službe na oslobođenoj i neoslobođenoj teritoriji, 27. novembra 1942. godine, inaugurisana je objedinjena obaveštajna i kontraobaveštajna služba. Budući da se bavila obaveštajno-bezbednosnim poslovima, ta služba je bila podeljena u dva odseka: odsek za obaveštavanje i odsek za kontrašpijunažu, koji je bio namenjen za zaštitu partizanskih jedinica, borbu protiv pete kolone, neprijateljeve propagande i razbijanje njegovih šifri.
Nakon Drugog zasedanja AVNOJ-a, u aprilu 1943. godine, osnovana je i Komisija za borbu protiv pete kolone i terorizma, čijom je reorganizacijom, u septembru iste godine, osnovan Odsek za zaštitu naroda. Tada su kontraobaveštajni poslovi prešli u nadležnost Ozne, čiji je zadatak bila kontraobaveštajna zaštita slobodne teritorije i partizanskih jedinica.
Od Odseka za zaštitu naroda, 13. maja 1944. godine, osnovano je Odeljenje za zaštitu naroda (OZNA), kao jedinstvena, centralizovana organizacija bezbednosti sa zajedničkom organizacionom strukturom i metodama rada. Delovala je na celokupnoj teritoriji Jugoslavije. Najpre se bavila prikupljanjem obaveštajnih podataka za potrebe operativnih jedinica, a kasnije se sve više okretala borbi protiv špijunaže.
Odlukom Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije (NKOJ), 15. avgusta 1944. godine formiran je Korpus narodne odbrane Jugoslavije (KNOJ), koji je bio potčinjen povereniku za narodnu odbranu, koji je njime rukovodio posredstvom načelnika Ozne. Od avgusta 1944. do januara 1953. godine, KNOJ je bio izvršni organ Ozne.
Na osnovu Naredbe Vrhovnog štaba od 1. marta 1945. godine i Uputstva Odeljenja za zaštitu naroda Ministarstva narodne odbrane Demokratske Federativne Jugoslavije od 24. marta 1945. godine, određeni su organizacijska struktura, formacijski sastav i zadaci Ozne. Ozna je imala strukturu od šest odseka. Zadatak II odseka Ozne bila je kontraobaveštajna zaštita oslobođene teritorije i borba protiv unutrašnjeg neprijatelja, dok je III odsek Ozne bio zadužen za suprotstavljanje „neprijateljskim elementima, špijunima i diverzantima ubačenim u NOV i POJ“, odnosno kontraobaveštajnu zaštitu oružanih snaga Narodnooslobodilačkog pokreta.
Proglašenjem Federativne Narodne Republike Jugoslavije (FNRJ), 2. novembra 1945. godine, i donošenjem Ustava FNRJ, 31. januara 1946. godine, Ozna je reorganizovana i od nje je formirana Uprava državne bezbednosti (UDB), koja je do 1952. godine imala vojnu formaciju i strukturu.
Donošenjem Uputstva o organizacionoj strukturi i osnovnim zadacima obevštajne službe na oslobođenoj i neoslobođenoj teritoriji, 27. novembra 1942. godine, inaugurisana je objedinjena obaveštajna i kontraobaveštajna služba. Budući da se bavila obaveštajno-bezbednosnim poslovima, ta služba je bila podeljena u dva odseka: odsek za obaveštavanje i odsek za kontrašpijunažu, koji je bio namenjen za zaštitu partizanskih jedinica, borbu protiv pete kolone, neprijateljeve propagande i razbijanje njegovih šifri.
Nakon Drugog zasedanja AVNOJ-a, u aprilu 1943. godine, osnovana je i Komisija za borbu protiv pete kolone i terorizma, čijom je reorganizacijom, u septembru iste godine, osnovan Odsek za zaštitu naroda. Tada su kontraobaveštajni poslovi prešli u nadležnost Ozne, čiji je zadatak bila kontraobaveštajna zaštita slobodne teritorije i partizanskih jedinica.
Od Odseka za zaštitu naroda, 13. maja 1944. godine, osnovano je Odeljenje za zaštitu naroda (OZNA), kao jedinstvena, centralizovana organizacija bezbednosti sa zajedničkom organizacionom strukturom i metodama rada. Delovala je na celokupnoj teritoriji Jugoslavije. Najpre se bavila prikupljanjem obaveštajnih podataka za potrebe operativnih jedinica, a kasnije se sve više okretala borbi protiv špijunaže.
Odlukom Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije (NKOJ), 15. avgusta 1944. godine formiran je Korpus narodne odbrane Jugoslavije (KNOJ), koji je bio potčinjen povereniku za narodnu odbranu, koji je njime rukovodio posredstvom načelnika Ozne. Od avgusta 1944. do januara 1953. godine, KNOJ je bio izvršni organ Ozne.
Na osnovu Naredbe Vrhovnog štaba od 1. marta 1945. godine i Uputstva Odeljenja za zaštitu naroda Ministarstva narodne odbrane Demokratske Federativne Jugoslavije od 24. marta 1945. godine, određeni su organizacijska struktura, formacijski sastav i zadaci Ozne. Ozna je imala strukturu od šest odseka. Zadatak II odseka Ozne bila je kontraobaveštajna zaštita oslobođene teritorije i borba protiv unutrašnjeg neprijatelja, dok je III odsek Ozne bio zadužen za suprotstavljanje „neprijateljskim elementima, špijunima i diverzantima ubačenim u NOV i POJ“, odnosno kontraobaveštajnu zaštitu oružanih snaga Narodnooslobodilačkog pokreta.
Proglašenjem Federativne Narodne Republike Jugoslavije (FNRJ), 2. novembra 1945. godine, i donošenjem Ustava FNRJ, 31. januara 1946. godine, Ozna je reorganizovana i od nje je formirana Uprava državne bezbednosti (UDB), koja je do 1952. godine imala vojnu formaciju i strukturu.
