akter1.jpg

Актер, Од ОЗНЕ, преко КОС-а до савремене ВБА

19. 11. 2010

ОТВОРЕНА СТАЛНА ПОСТАВКА РАЗВОЈА ВОЈНЕ СЛУЖБЕ БЕЗБЕДНОСТИ

Од ОЗНЕ, преко КОС-а до савремене ВБА

„Када је почињао реформски процес многи су нас критиковали питајући се због чега је потребно да он тако дуго траје. Показало се да смо били у праву када смо кретали са тим сложеним и специфичним послом”, каже директор ВБА Светко Ковач

Поводом Дана Војнобезбедносне агенције у згради старог Генералштаба у Београду приређена је изложба о развоју војне службе безбедности.

„На изложби је примењен хронолошко-тематски приступ, тако да је историјат  развоја војне службе  подељен на шест периода. Први период односи се на почетне форме војних служби од Карађорђа до Милоша Обреновића, доношења првог Војног закона 1939. године, затим период краљевине СХС и Краљевине Југославије до Другог светског рата. Други период односи се на ОЗНУ, трећи на КОС, четврти на Органе безбедности ЈНА; пети период се односи на Војну службу безбедности и шести на ВБА, која је званично почела са радом 1. јанура 2004. године“, каже за „Актер“ Светко Ковач, директор Војнобезбедносне агенције.

Он додаје да им је жеља да што више људи види ову интересанту поставку.

„Морам нагласити да нисмо приказивали најважније успехе Војне службе безбедности кроз историју, него развој и приоритет рада у појединим периодима“, каже Ковач.

Први човек ВБА каже да  се овогодишње обележавање дана Агенције поклопило са планским делом реформе војне службе безбедности.

 

„Задовољни смо  реформом коју смо спроводили од 2002. године.  Када је почињао реформски процес многи су нас критиковали питајући се због чега је потребно да он тако дуго траје. Показало се да смо били у праву када смо почињали тај  сложени и специфични посао. Можемо рећи да је  ВБА  савремена војна контраобавештајна служба способна да заштити систем одбране. Оцену осмогодишњег посла даће надлежни органи и стручна јавност, односно биће то резултати које је ВБА постизала у извршавању свакодневних задатака. Процес реформи није завршен и он се наставља у складу са актуелним безбедносним захтевима“, каже директор ВБА Светко Ковач.

„Можемо рећи да је ВБА савремена војна контраобавештајна служба способна да заштити систем одбране. Оцену осмогодишњег посла даће надлежни органи и стручна јавност, односно биће то резултати које је ВБА постизала у извршавању свакодневних задатака. Процес реформи није завршен и он се наставља у складу са актуелним безбедносним захтевима“
Директор ВБА Светко Ковач

Стаклене витрине, најстарији војни досије, комплет за тајно отварање писама,  прислушни уређаји, односно фотоапарат постављен у слику и књигу, „енигма“ електромеханичка машина за шифровање радио-телеграфских порука, које је Вермахт користио за време Другог светског рата, шифарник, фотоапарати коришћени у раду оперативаца – само су неки од занимљивих експоната на овој изложби која буди  пажњу, а у исто време подстиче вас да размишљате и правите причу о „својим“ шпијунима.  И не само то. На овој интригантној музејској поставци многи експонати су први пут представљени широј јавности.

Први пут се приказују документа и филмски записи о активностима националистичких и екстремистичких група током последњих пола века. На овим записима могу се видети  илегална наоружавања у ОВК и стварање илегалних група у ЈНА.

Ту је и изјава војника који је 1983. године служио војску ЈНА, а који је прошао „занимљиву екстремистичку“ обуку пре него што је ушао у касарну.

У тој изјави, између осталог, пише:

„У војску када одете, тамо немојте никог слушати. Даће вам пушке и када их добијете са њом ударите капетана и правите се луди. Када вам дају праву муницију и поведу вас на гађање, убијте оног ко је највиши по чину и онда побегните ка нама. Док сте у војсци, видите где су главни магацини, како су обезбеђени, где се налазе магацини под земљом. Они ће вас послати на стражу, када неко од официра дође у обилазак страже убијте га и за то нећете одговарати.  Када вас буду слали у војску послаће вас што даље од Косова, тамо ће вас тући што сте били у Албанији и тераће вас да говорите како је у Албанији. Немојте говорити како је код нас...“

Албански екстремисти су своје „ученике“ обучавали и како да врше тровање хране  у војним кантинама. Војник у својој изјави описује како се почетком јуна 1983. године у кругу касарне сусретао са „везом“, особом која му је давала упутства како да набави отров који би био стављен у храну. Отров би, према речима овог  терористе, донео 25-годишњи радник родом са Косова.

КОС У ВРЕМЕ ИНФОРБИРОА

 

КОС у време Инфорбироа свакако ће привући пажњу и покренути старе-нове приче. У овом делу приказана су оригинална документа о илегалном организовању у војсци, бекству из војске, санкцијама које су предузимане против војних лица...

Према подацима КОС-а од појаве Инфорбироа до 31.12.1948. у јединицама Југословенске армије било је 2.328 лица, која су била на страни Стаљина и Молотова. Од ове бројке, 50 одсто су били официри, а остали су били подофицири и војници. Друштвено корисним радом у том периоду кажњено је 11.650 лица, а суђено је 5.037 лица.

КЊИГА ЗА СНИМАЊЕ
Адаптирано оперативно-техничко средство које се користило 60-их и 70-их година је фотоапарат уграђен у књигу. Књига је плаве боје, неупадљива је, односно било је битно да се уклапа у амбијент – стана, канцеларије. Из књиге вири пантљика чијим се повлачењем снима особа у недозвољеним радњама или „лошем“ друштву. Данас је ситуација много другачија, јер је велики број адаптираних средстава које можете купити на тржишту – мобилни телефон са камером, огледалца са шминком и слично

Током 1948. године било је 12.649 непријатељских иступа у ЈА, а починило их је 7.942 лица. Годину касније било је 18.883 непријатељских иступања од 13.412 лица.

У централној витрини музеја ВБА пажњу нам привлачи део који се односи на деловање страних обавештајних служби према војсци.  Шифроване поруке, тајнопис, радио-везе  и нова средства комуникације. Уз ово намеће се и питање о шпијунима данас и о томе колико је Војска Србије интересантна за друге обавештајне службе.

Познаваоци прилика кажу да је сигурно да таква интересовања постоје, али да се мора имати у виду знатно измењено  безбедносно окружење. Војска Србије је чланица Партнерства за мир и има развијену међународну војну сарадњу, што подразумева и велики број заједничких активности са војскама других земаља. Стручњаци објашњавају да је обавештајни рад данас  суптилнији. Он се односи пре свега на прикупљање информација из отвореног извора и реконструкције стања на основу њих, а много се мање информација добија из  затворених државних кругова.

КАКО СЕ РАДИЛО ПРЕ 30 ГОДИНА
А како је било пре двадесет и тридесет година? Нашу пажњу привлаче таблете за прављење течности за развијање тајних порука добијених од стране обавештајне службе, делимично развијен текст писан тајним мастилом, целулоидна трака – изгледа као негатив филма, на којима обавештајна служба доставља упутства за рад свом агенту. Све ово је у кутији „Прве помоћи“ коју користи официр ЈНА почетком 80-их година. „Средства“ за рад добио је од једне стране обавештајне службе. Карактеристичан је метод који је коришћен у овом случају.

„ПРВА ПОМОЋ“ БЕЗ ФИЗИЧКОГ КОНТАКТА

Како је „Актер“ писао, наша још увек политичка неодлучност на коју страну кренути доводи у фокус активности како обавештајно-безбедносних служби у региону, тако и шире. Процењује се да на територији Србије од 15 до 60 држава има своје „представнике“ у нашој земљи. Оно што је посебно карактеристично, наравно уз присуство припадника великих  светских сила на нашем подручју, је то да доскорашње чланице СФРЈ воле да бораве у Србији. Примера ради, хрватски „представници“ су своје деловање усмерили према Војводини, као и према лицима која се налазе на листи оптужених за ратне злочине, како цивила тако и људи из система одбране.

А како је било  пре двадесет и тридесет година? Нашу пажњу привлаче таблете за прављење течности за развијање тајних порука добијених од стране обавештајне службе, делимично развијен текст писан тајним мастилом, целулоидна трака – изгледа као негатив филма, на којима обавештајна служба доставља упутства за рад свом агенту. Све ово је у кутији „Прве помоћи“ коју користи официр ЈНА почетком 80-их година. „Средства“ за рад добио је од једне стране обавештајне службе. Карактеристичан је метод који је коришћен у овом случају.

То је такозвани тајнопис, што подразумева да је коришћено исписивање порука на папиру који се не могу видети без коришћења неког другог хемијског средства, које у додиру са хартијом текст чини видљивијим. У овом послу користи се невидљиво мастило, а папир је чист. То средство је било претворено у таблете и стављано у кутију за лекове.

Шпијун добије папир и таблету коју развије у води, тако што штапић умаче у течности и прелази преко папира да би прочитао текст односно задатак.

Упутства за рад налазила су се у целулоидним тракама које су биле умотане у ваљкаст облик и које су приликом достављања убациване у фломастер. Шпијун је прибор за прву помоћ држао  у колима, а задаци које је добијао у овом случају, као и извештаји које је слао, били су реализовани без физичког контакта. Безбедњаци овакав контакт називају „мртвајавка“.

Витрина на излазу и  нови знак ВБА. Овај знак има облик штита тамноцрвене боје на којем је представљен двоглави сребрни орао са златним криновима и круном. На грудима двоглавог сребрног орла налази се мали штит полукружног облика црвене боје који је подељен белим крстом на четири поља са по једним оцилом у сваком пољу. Ту је и нова службена легитимација и значка.

ИНСТРУКЦИЈЕ ЗА НЕПРИЈАТЕЉСКО ДЕЛОВАЊЕ
„Године 1954. откривено је осам шпијунско-диверзантских група које су деловане под утицајем Енвера Хоџе“, наводи се у једном документу. Оне су деловале на основу платформе лењинистичко-марксистичке организације у Албанији, а од вођа су добијали инструкције за удруживање ради непријатељског деловања.
У инструкцијама за њихово деловање стоји: „...ширити идеје организације међу војницима и старешинама албанске народности, стварајући нове групе по принципу тројки и десеторки...“
Препоручују се „масовне демонстрације, изазивање нереда, крвопролића до оружаних устранака у којима би требало да учествују и официри и војници ЈНА албанске народности. Посебан циљ био је омасовљење покрета коме су припадали.

 Пише: Драгана Бокан



Oбјављено у секцији: ВБА у медијима

Верзија за штампу

 

A+ A-

Претрага

Последње вести

Важнији линкови

Пратите нас