Инспектор ће знати кога све ВБА прислушкује

14. 11. 2009

 

интервју: Светко Ковач, директор ВБА
 
Инспектор ће знати кога све ВБА прислушкује

 
 
Реформе војних служби трају од 2002. до 2010. године. До сада је заокружен нормативно правни оквир са модерним решењима која омогућавају ефикасан и оперативан рад Агенције. Агенција је организована тако да ефикасно штити систем одбране. У 2010. години планирамо да преиспитамо и доградимо реформска решења, чиме бисмо завршили плански процес реформе, каже у разговору за „Блиц“ Светко Ковач, директор Војнобезбедносне агенције.

У кадровској области, као најосетљивијем сегменту реформи, извршене су суштинске промене, наводи директор ВБА.
- Од почетка реформи промењено је око 70 одсто кадра Агенције. Скоро 20 одсто Агенције чине цивилна лица, а очекује се и њихов пораст у наредном периоду. Око 45 одсто припадника ВБА је завршило постдипломско усавршавање. У протеклом периоду, од 2001. до 2006. године, по разним основама из ВБА је отпуштено око 360 лица, од тога највише официра - 260, као вишак и по разним другим основама. Запошљавање кадра врши се на основу пријаве кандидата, а има их са многих факултета, правног, економског… - каже Ковач.

Како ће се недавно усвојен Закон о ВБА и ВОА одразити на рад ове две службе?
- Нови закон нам је дао овлашћења којима Агенција може да одговори савременим ризицима и претњама, али су истовремено појачани механизми контроле и надзора извршне власти, уз већ постојећу контролу. У оперативном смислу, посебни поступци и мере су незаобилазно средство начина сузбијања и отклањања претњи националној безбедности. Ми прикупљамо податке да бисмо дошли до информације о могућем угрожавању, а не да бисмо за потребе судског поступка и да би неко на основу тих података био оптужен.

Колико у овом моменту особа прислушкујете?

- Немам сада код себе тај списак.

Број од 35 прислушкиваних, колико сте навели прошле године, делује нестварно мало?
- Ми тврдимо да је тако. Посебне мере се примењују ако се не може доћи до податка применом других поступака, а постоји читава лепеза поступака којима се може доћи до резултата. И скупштинском Одбору за безбедност је позната структура коју прислушкујемо.

Постоји могућност да Одбор провери да ли је то тачно?
- Постоји.

Јесу ли покушали да провере те податке?
- Морате питати њих. Уосталом, реч је о подацима повезаним са потребом да се предупреде претње усмерене на МО и ВС. На основу тако прикупљених података, ВБА анализира и процењује угроженост система одбране и предузима одређене мере и активности, а информације и процене доставља надлежним органима.

Када очекујете именовање генералног инспектора? Ко ће то бити?
- ВБА неће имати утицај на именовање генералног инспектора, а верујем да ће он бити именован у првом делу идуће године.

Да ли ће он тачно знати кога прислушкујете?
- Тако је. Може да зна не само ко је прислушкивана особа него и да ли је то у складу са законом и на одређени рок.

Страхујете ли да би генерални инспектор могао да открије тајне које баш и не бисте желели да поделите са јавношћу?
- У суштини, генералног инспектора не интересују тајни подаци.

Хоће ли он имати увид у тајне податке?
- Не. Њега интересују законитост и процедуре примене мера, а не улази у резултате рада службе. Ми достављамо извештаје, информације и процене министру одбране а не инспектору. Генерални инспектор својим механизмима проверава да ли смо дошли до тих података на законит начин и о томе извештава министра и Одбор за безбедност. Његова улога је контрола законитости рада Агенције. Министар одбране руководи, координира и контролише рад војних служби безбедности, а генерални инспектор надзире и контролише њихов рад у складу са законским овлашћењима.

Стручна јавност је највеће замерке имала око ставке да генерални инспектор мора да буде особа са девет година искуства из струке, и то је протумачено да ће вас заправо контролисати неко из ваших редова?
- Закон је дефинисао услове за именовање генералног инспектора. Он не мора да буде оперативац у некој од агенција, већ да једноставно познаје безбедносну обавештајну проблематику. То може бити особа која ниједан дан није радила у службама безбедности.

Како иде потрага за хашким оптуженицима?
- Извршавање задатака у оквиру сарадње са Хашким трибуналом је један од приоритета ВБА и на основу резултата које добијамо тим радом могу да кажем да немамо ниједну индицију да се било ко од хашких оптуженика налази у објекту који је у надлежности МО. Такође, нема индиције да било ко од припадника ВС и МО учествује у скривању неког од хашких оптуженика.

Можете ли то гарантовати и за пензионисане припаднике?
- За пензионисане припаднике немамо конкретне податке, они нису само у нашој надлежности, иако не можемо да кажемо да се не ангажујемо на тим задацима, али не можемо дати тврдње као што дајемо за активне припаднике МО. Не можемо тврдити да је то искључено. Последњи боравак Ратка Младића у војним објектима био је 1. јуна 2002. године. Тај боравак је разјашњен.

Имате ли било какву претпоставку где се Младић крије и да ли је жив уопште?
- Не знам где је. Знам где није. Није у војним објектима и не штите га припадници Војске и Министарства одбране, а све остало су разне процене.

Како објашњавате да је Младић тако дуго неухватљив у тако малој земљи попут Србије?

- Има у свету још примера да се поједина лица дуго крију чак много више но што се крије Младић. Не кажем да је то нормално, али није изузетан случај у односу на неке друге бегунце у неким другим земљама.
Указивање на терористичке претње
У стратегији одбране тероризам је наведен као потенцијална опасност и ризик по безбедност Србије? Да ли то значи да је било покушаја терористичких напада на територији Србије?
- Све мере превенције које се изводе су мере спречавања таквих акција. И све мере које се реализују као заједничке акције на простору југа Србије су практично усмерене као циљ спречавања таквих аката. У јулу је био терористички напад на базу Жандармерије, потом на зграду где станују припадници МУП и ВС. То су облици терористичких аката. Таквих терористичких намера није било према војсци и МО, али прикупљамо податке да видимо да ли се то може догодити. Суштина наших мера је да укажемо на претњу и да предложимо систем мера да је спречимо.
Погибија гардиста нема везе са Младићем
Да ли се Младић икада крио у касарни на Топчидеру, као што то тврди Дел Понтеова, и то у време пред убиство двојице гардиста?
- Погибија гардиста у Топчидеру је велика трагедија и за Војску и за њихове породице, међутим ВБА није учествовала у решавању тог убиства јер није то акт тероризма. Наша надлежност, међутим, је била да утврдимо да ли је то имало везе са скривањем хашких оптуженика. Нисмо дошли нити до једне индиције да је Младић било када боравио у том објекту или ма ко од хашких бегунаца. Ни на који начин нисмо могли да повежемо погибију двојице војника са скривањем било ког хашког оптуженика.

 



Oбјављено у секцији: Интервјуи

Верзија за штампу

 

A+ A-

Претрага

Последње вести

Важнији линкови

Пратите нас